Pilot je leteo poznatim putem ali se odjednom našao u vremeskom vrtlogu i na mestu gde niko nije bio …

Da li su putovanja kroz vreme moguća? Odgovor je da. Na prvi pogled, afirmacija takvog kalibra može zvučati fantastično, ako uzmemo u obzir naše parametre stvarnosti.

Oduvek se u školi objašnjavalo da je „vreme“ linearno; što će reći: ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Međutim, analizirajući svedočenja mnogih ljudi koji su pretrpeli prostorno-vremenske anomalije, moglo bi se reći da se vreme, za našu svakodnevnu logiku, ponaša na neshvatljiv način: „bez ikakvog očiglednog razloga, možemo se naći u neočekivanoj budućnosti, ili posmatrati trenutke i mesta iz prošlosti“.

Ovo je, bez sumnje, ono što bismo mogli pomisliti kada posmatramo slučajeve poput pilota, po imenu Dejvis, koji je 1992. poleteo sa privatnog aerodroma u Česteru, u Engleskoj, upravljajući jednostavnim avionom Cessna. Cilj mu je bio da stigne do aerodroma Speke, u Liverpulu, ali let nije prošao uobičajeno.

Svi indikatori su jasno označavali nivoe aviona. Nebo, mirno. Zvuci aviona sa svojim jedinstvenim tonovima i onim jedinstvenim zveckanjem kada letite u maloj letilici. Oblaci na horizontu. Dejvis u tom trenutku prolazi pored Stamford Bridža i uočava nešto čudno.

Na površini je primetio automobile veličine mrava koji se kreću putevima M53 i M56, a onda je usledilo pravo iznenađenje: ti putevi su nestali.

Neverovatno. Možda su, kako uvek misle protagonisti ovih događaja, oni ti koji greše. Ali Dejvis je proverio nekoliko puta i svaki put isto. Na Stamford Bridžu je, koordinate i geolokacije to naravno potvrđuju. Ali od tih puteva nema ni traga.

Gledajući nadole, pilot, potpuno zaintrigiran, spušta se svojim avionom da baci pogled na oblast. On želi da to bolje vidi. Ono što je video, bilo mu je potpuno nepoznato.

Njegovo srce u tom trenutku gotovo da je iskakalo iz grudi. Ispred sebe je video nešto što ga je podsećalo na vojni divizion. Uzeo je dvogled! I dalje nije mogao da shvati gde je.

Dejvis je uzeo drugi dvogled, ne bi li uočio više detalja. Nema šta, na mestima gde je trebalo da bude grad i autoputevi, bile su njive i niske kuće.

Fokusirao se ponovo na vojni divizion koji je prolazio pored njegovog aviona. Izgledali su organizovani kao rimski vojnici. Na njegovoj desnoj strani nalazile su se građevine slične onima iz doba Julija Cezara.

Gusta i niska magla je malo-pomalo obavila čitavu okolinu i počela da prekriva vidljivost pilota, koji više nije mogao da vidi svu tu imperiju koja je došla iz Rima u Veliku Britaniju. Ta čudna para se stvorila veoma brzo, kao veštački, i počela da guta avion.

Kada je Dejvis ostavio izmaglicu za sobom, ugledao je autoput A548, sive zgrade i male automobile. Sve se vratilo u normalu. Nije mogao da veruje, pa je odlučio da ponovo preleti put M56, ali ovaj put nije primetio ništa čudno.

Nervozan zbog onoga što se dogodilo, sleće i brzo zove različite prefekture gradske kuće u Češiru da sazna da li se u tom trenutku odvijaju neka filmska snimanja nekog rimskog doba. Ali ništa.

A taj poziv je sam po sebi bio apsurdan jer su putevi svakkao trebali biti tu, dok je on u tom reonu video samo nepregledna polja.

Protagonista je bio ubeđen da je preleteo britansku oblast koju je okupirala Rimska imperija pre hiljadama godina i istina je da to nije bio prvi put da mu se tako nešto dogodi nad nebom Češira.

Jedan drugi poznati pilot helikoptera je iste godine izgubio komunikaciju sa kontrolnim tornjem na drugom letu na istoj ruti. Detalji su ostali tajni, pošto nikada nije precizirao šta je video.

Plašio se da će mu se desiti isto ono što se desilo oficiru leta Brajanu Holdingu, koji je 7. marta 1922. poleteo sa istog aerodroma Češir, na put u Vels.

Tokom Brajanovog povratka, stotine svedoka su posmatrale njegov avion kako se kretao ka aerodromu Češir. Nikada nije stigao i posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.

Komunikacija je iznenada prekinuta i nikada više nije primila radarski eho sa uređaja. Crna kutija nikada nije pronađena. Nekoliko nedelja pre ovog incidenta, u istoj oblasti, zabeležena su različita viđenja NLO-a, ali nikada ništa nije bilo konačno.

Nigde nije bilo ni aviona, ni pilota, kao da ih je zemlja progutala, ili u ovom slučaju vazduh, ostaju u najdubljem i najzabrinjavajućem ponoru ekstremnih nestanaka u svetu avijacije.

Webtribune.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published.