Uznemirujuće proročanstvo ruskog sveca za 2022. godinu: Biće puno žrtava a kad Sunce ponovo izađe, svet će biti sasvim drugačiji …

Još od uspona čovečanstva, ljudi su zbunjeni svojim izvorom porekla.

Mnogi veruju da nismo jedini koji nastanjuju ovaj univerzum. Istraživači i stručnjaci su naišli na razne artefakte, događaje i delove dokaza koji ukazuju na postojanje neke nepoznate civilizacije.

S vremena na vreme, ljudi naiđu na razne tragove što dovodi do mogućnosti da su u dalekoj prošlosti Zemlju već posećivali predstavnici vanzemaljskih civilizacija.

Tokom godina, ljudska civilizacija je otkrila različite objekte kao što su osetljivi radio teleskopi i svemirski brodovi, verujući da bi možda jednog dana zaista mogli da otkriju misteriju povezanu sa poreklom čitavog života na našoj planeti.

Smelu pretpostavku iznela je grupa naučnika, na čelu sa Maksimom Makukovim sa Astrofizičkog instituta Fesenkov u Almatiju, Kazahstan.

Njegov kolega istraživač i matematičar, Vladimir Ščerbak, veruje da imaju ubedljive dokaze da je poruka, ili potpis, u našem genetskom kodu.

Oni su tvrdili da je život na Zemlji rezultat „direktne panspermije“. To je proces u kome se život prenosi sa jedne planete na drugu.

Otkrili su da se broj 37 pojavljuje više puta u genetskom kodu, koji je skup principa koji pretvaraju DNK u proteine i ne menja se kako se prenosi kroz generacije.

Na primer, molekularno jezgro koje deli svih 20 aminokiselina ima masu od 74, što je 37 puta više od prvobitne mase.

Mišljenja su da se dokazi o učešću vanzemaljaca u nastanku čoveka moraju tražiti u njegovom DNK. Takođe se veruje da nam je nastanak čovečanstva mnogo bliži nego što mislimo.

Oni su izjavili da „ljudi nisu ništa drugo do eksperiment koji je sproveden pre stotina miliona godina za naprednu vanzemaljsku civilizaciju koja se spustila na Zemlju u dalekoj prošlosti“. Veruje se da se ključ za otključavanje tajni povezanih sa ljudskim poreklom nalazi u našoj DNK.

maljskom mešanju u ljudsku DNK.

Istraživanje traje više od osam godina, a naučnici su otkrili nekoliko zanimljivih činjenica poput te da se DNK može predstaviti kao ansambl aritmetičkih i ideografskih obrazaca koji čine neku vrstu simboličkog jezika.

Ono što je istraživače više iznenadilo jesu mogućnosti izvođenja logičkih transformacija, otkrivena je njihova tačnost i doslednost.

Takođe je izuzetno zanimljiva činjenica da DNK sadrži često ponavljani obrazac „37“. Veruje se da je to neka vrsta znaka koji zahteva veću pažnju stručnjaka jer broj odgovara normalnoj ljudskoj temperaturi – 37 stepeni Celzijusa.

Drugi primer se može naći u „Rumerovoj metamorfozi.“ Jurij Rumer je 1966. otkrio da se genetski kod može podeliti na pola, pri čemu se jedna polovina sastoji od kodona „cele porodice“ (tri strukturne jedinice unutar DNK), a druga polovina se sastoji od kodona „razdvojene porodice“ (kojima nedostaje AC kod, aminokiselina neophodna za konstruisanje proteina).

Ukupno ima 28 kodona, sa ukupnom atomskom masom od 1665 i kombinovanom atomskom masom bočnog lanca od 703, obe multiplicirane od 37.

U svom istraživačkom izveštaju objavljenom u Icarusu, naučnici predstavljaju ukupno devet slučajeva, tvrdeći da je šansa da se broj 37 nasumično pojavi ovoliko puta u genetskom kodu jedna u 10 triliona.

„Odmah je bilo jasno da kod nema slučajnu strukturu. Obrasci koje opisujemo nisu puka slučajnost. Imaju neke karakteristike koje je, barem sa naše tačke gledišta, bilo veoma teško pripisati prirodnim procesima.

Možda su odavno otišli. Možda su još uvek živi. Mislim da su ovo pitanja za budućnost. Za obrasce u kodu, objašnjenje koje dajemo, mislimo da je najverovatnije.”

Webtribune.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published.